Chapter XX

Nada u bolje sutra stvara gladna jutra...

I loš naslov na korici, bez sadržaja..

Stomak stvori pesmu bez strofe

Do katastrofe poznate razmere kada i uslugom do obroka 

postane i ostane trag na rebru...Krila zbijena.

Osušena zbog predugog leta...

Ranjena. Korica se uvukla i ustukla. 

Lažan je sjaj kokosovog ulja.

Krateri su to!

Ostao je dah i promaja kraj zuba. Truba.

A gorivo je skupo. I djevrek kod Ivka.

Nema više slavlja. Nema. Samo trenutak se čeka. 

Cedi se duša na vetru. Bez pitanja i samoinicijativnog saplitanja.

A u kostima ledeno doba. Jbg.

Zar odustati sa rukama na usnama?

Grebati zaraženu ulicu i odbacene nudle?

Koverta je urucena i pre svih operacija samo se plašim da je otvorim!

Plašim se da napustim osmeh.

A gušim u suzama i nevidljivim prugama zatvorenika sopstvenog sveta. 

I neka.

Žao i nije. Cudne su to pihtije.

Prokuvan žele koji se topi i nestaje