Otvorene Rane

Po sopstvenoj kazni

na ulici prosim

Po sopstvenom htenju

gulim ploče pešačke zone

Knjiga se kasno dohvatih

i sada tek shvatih

tu odsutnost mozga

u oskudnom trenu

Tu nabujalu venu,

što je podstakoh

da kraj rudne najavljuje

i prijavljuje krvnu grupu

ulične sorte,

posebne aorte

Diplomirana centrifuga

sada se sama sebi ruga

E gde je ta vijuga

i listanje pod stare dane

I pristajanje na

otvorene rane

do sahrane

kraj pesnica,

gde startuje pesmica

neka nova

visokog džulova

nedovoljne pameti

i stepena zlog

Ta digitalna propalica

rumenog lica -

visi na ulici

I nije

kraj vica...

Otkriće i ulica

ta zaglavljene pesme

i albume na netu...

Koji vise

dok sveta bude,

dok se ne rode

i razbude

generacije neke,

bez fleke na

srcu i duši...

I nije kraj vica!

Otkriće ulica sveta

čija je peta

hodala njome

Čija je ruka

mahala svome

Otkriće i svetogrdje

u ime lažnih,

sandala vlažnih,

što igraše na kiši,

što izgaraše

u tišini,

uz vetar

To nije vic!

Ali je šteta!

To nije zavist!

Ali jeste ljubaznost

što se jedared radja!

Gary Bramil