Drama

Pukli smo
sa uličnom prodajom
jer,
doseljena marva,
ne poznaje
knjige
Niti ima brige
Toliki grad
toliki jad
Tolika kočina
betoniranog blata
izmoljenih plata
visine bakšiša
kelnera sa Alpa
I ta magla
horora
I ta igra
horova
i korova
što u glas
viče i kliče
Bez trunke
sa mnogo šminke
ustiju punih
posebne salame
I
Eto te galame
sa ulice,
kada mi bes
pojede lice
i unutrašnja drama
pojede mi srce
bez srama
To ne zna da lista
To lažno blista
To sadržaj ne pamti
To izjeda kožu
U ime boga
koji ih hrani
sa ikona
sa bilborda
Šta zna gamad
kakva je to borba
Kada se preko stopala
uvuče jad ulice
glavne i gladne
Onda ukapiram
da moram da spalim
svaku stranu
njima stranu,
jer čemu izlaganje
kada je sve laganje?
Marva ne zna
bioskop šta je,
a tek pozorište.
Njihovo izvorište
književnost ne voli
A ja kao
prvo koleno
mogu da obećam:
NIčega neću da se sećam
kada uplovim u mirnu luku,
daleko od vaših ruku!