Kakav optimizam na ulici! Na vetru puštam glas u etar a knjiga hektar. Zaboravili ljudi da čitaju, na papiru. Džaba je drvo izrendano živo. Džaba. Drama na ulici. Krv na ivici. Samo promaja lista kraj knjižare što blista.
A, ja, polovinu svog života na pločniku pešačke zone. Od jutra do mraka kao svraka.
Bonton Primadona Po bontonu nepoznate drage lebdim po plafonu kvadrature kruga Po plafonu krečom pišem ime, usred zime, stepenika stotinu O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! Po parketu ograničim znoj, jedan ćilim čini milim, prostor taj O, znaj, ti, ignorisana budalo, od očiju što čuju, jezika što truju: Limitirano je tapacirano srce što ga rado lome, ko? Pa primadone? O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! Po bontonu! Primadonu! Na balkonu! Primadonu, što šator nije! Rečima što šije! Da se vije! Da se krije, srcem svim! Da se pomirim sa tim! Uz primadonu zrim! O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! O, bont...
Коментари
Постави коментар