Rodjen u Srbiji

Po kazni
rodjen u Srbiji
da gledam jad
i bedu na delu
Da gledam
raspuštenu bandu
koja svetli
u mraku
Rodjen u Srbiji
podrumu dna
gde i zimnica
se kvari, ustvari
Ogradjen
bodljikavom žicom,
zagadjen prljavštinom
i elitom,
nestajem na betonu
Utapam se u sivilo
kraj stuba sa umrlicama,
uporno tražeći
svoje ime i prezime
Dok mi bacaju
kosku da glodjem
razmišljam u raj
da podjem
Ovaj pakao me peče,
ovo ništavilo me davi,
steže mi vrat,
a fali mi brat...
Na uzici,
završih na ulici..
I sada - jecam!
Gde se, baš,
ovde rodih,
pobogu?!
Gde, baš ovde,
utrnuh,
pa umreh mlad?!
Zašto se to tako udesi,
pa nema mesta svrsi?
Ogradjen i ojadjen,
lutam po paklu
dok stopala gore...
Eh, kako li je gore,
na nebu?
U zelenoj oazi,
u njihovoj bazi?
Kako je to,
plivati i uživati,
bez tega na rebra?
Kako je to
lebdeti bez krila?
Rodjen u Srbiji,
po kazni,
da gledam jad i bedu
na delu.
Gde se rodih
u ovom blatu,
pa k'o prase
čekam klanje...
Sad me živog jede
pomračina kleta,
život dere ovo
čistilište,
moje obdanište...
Jebeš meraka
kada nema zraka!
Uzavrela kočina
nek' u miru počiva!