Urlik

Naštinu me totalno poremeti
A niko da primeti da mi to ne godi
Bez podrške
Bez zadrške preumoran ja moram da pobegnem i legnem
Daleko ka Rtnju kraj kostiju svojih
Sam ne obojih svakodnevnu kritiku bez obzira na uspeh i pune stomake
Ti mi nahrani mozak mozaikom uvreda
Ti laješ i ne staješ! Ti se ne kaješ!
Ti vičeš pre petlova!
Ti kaljaš pesmu ptica sa starog groblja
Bez intonacije praviš racije gde ćelije umiru!
Ti izazivaš kraj i znaj pa ubrzaj još više
I nemoj tiše! Nikada više! Neka znaju svi
Sklanjaš mi deo po deo tela jer tako si htela!
Da me sahraniš i time se hvališ dok sa drugima balaviš, nebuloze!
Ti klijaš kada ubijaš! Ti sijaš kada vredjaš poremećene noge što jedva hode!
Ti brukaš svoju krv! Ti znaš da grešiš ali kada rešiš ti i učiniš! Proklet je dan kada kliknuh lažni internet i napravih sebi pakost!
Niti me voliš niti, pak, želiš da živiš kraj mene! Ti sebe lažeš kada kažeš svaku reč! Ti si nesrećna a za to ja kriv nisam! I sada uvrede primam. Ti i ne spavaš sa mnom. Ti si sama sebi dovoljna! 
I znam - ukoliko i dalje želim da hodim ja moram da te se oslobodim!!!