Vittorio

Ma, otkud ja u ulici Pobede!?
Da li je to poraz ili pobeda!?
Kako se uzme... Hm...
Pobeda sama ne dolazi, a poraz je iza ugla, tu. Čeka od pamtiveka. Samo čeka.
Pobeda je moja draga
A i porazu sam stran
Višestran. Uprkos pogledima i srdžbi.
Levi dlan svrbi. I tvrdi - Pobeda je tu.
Oduvek je tu.
Uprkos vetru i kiši. Tu je.
Ne zastajkuje. Svakodnevno bdi nada mnom. Čuva me i dok jako duva. Čuva to malo dete u meni. Tu krv u veni. Vri.
Poraz je obrisan za svagda. Neka juri druga blaga. Moju zimu neka ne dira.
Pa neka se i nervira. Samo da me pusti.
Da upišem bod na tudjem terenu. Bod.
I bronza je podijum!
I ona sija i prija. Do zlata moram preko blata. Ali, ne žurim ima još puno da se durim i tek da zurim u knjige i ploče.
A sve tako slučajno i poče.
Neplanirano sam našao svoju binu i tu iskazao svoju vrlinu - strpljenje.
To je moj stejdž. Tu sijam. Tu prijam.
Tu obrazujem. Tu vrtim ploče.
Ja sam didžej na vetru kojim bojim Niško sivilo!