Magija jutra

Zašto bih mrzeo
kada sam oguglao
tvoje ime,
sebe vezao
i ne prezao
da se pohvalim,
jutru javim
dok te gledam
kraj jastuka

Ne znam da mrzim,
zavistan budem,
dok mrak se gubi
i
sunce budi

Zašto da mrzim
vodu koja vrije,
dok srce bije,
stvara čarolije

Ne mrzim jutro
kada ćutim
dok ne
otvoriš oči,
ne mrzim
jer
pazim reč
da ne
pogazim

Zašto da mrzim
dok kuhinja cveta
poput prolećnog
drveta,
sija,
a, to mi prija,
šale
sa mnom zbija

Volim te obraze
dok kapljice klize
u
magični tren
usana njen,
dobro jutro -
budan sam,
ne i snen,
ali jesam
zaljubljen!