Duša otrova

Sahranila si me živog
i sada plačeš
Srce si mi abortirala
i sada lažeš
I kažeš:
Volim te!
Ma, daj, molim te
ne kvari sliku
i svoj lik u meni
Ne ruži obraz i ruku
što je dadoh tebi,
uz svu muku
Ne šalji mi srce
Ne šalji mi reči,
neiskrene
Život bih dao
za tren sa tobom
A ti me odstrani
i onda zastrani
da loviš po strani
Svako je lep
i kada je slep
A ti si se zaljubila
u bogati plamen
što ti potpali vatru
koju si krila od mene
I sada opekotine
u duši..
I ti je sruši, srce se guši
Poslednju nadu
u proleće naše
I onda bežiš i režiš
kao vučica nad novim plenom
kojeg hvali i balavi na pomen
Ti si ugasila moj
plamen olimpijski
I izplazila svoj jezik zmijski
i pljunula me otrovom.