Poziv

Dok mi suze
kapilare kidaju
u očima,
tvoj poziv i glas
meni popravi dan
Tvoj osmeh mi ulije život
Tvoj dodir mi oporavi telo
Dozivas me tako
ka kraju tunela
gde si ti svetlo
Moje svetlo
Taj glas što iznedri ljubav
spasi mene
spasi vene
i krv podivlja
A ja čekam
taj poziv
čekam i drhtim
I tako me smiriš
A znaš da me mučiš,
i učiš i mučiš
I onda me rasaniš
i glasno galamiš
Kako je mlad,
kako je lep
Kako je bogat,
a ja rogat
Poleti ptico
u tudje gnezdo,
mlado i čedno
I njemu rodi
bar jedno
A mene pusti
da mi usna
ne izusti
i oči ne zagrme
Samo to reci na vreme
jer, ide nevreme.
I lažno svetlo
kojim sijaš
grubo.