Petra [Afazija]

'Tata! Tata! Probudila sam se!'

Vrištala je Petra, uporno dozivajući svog oca:

Zaspao je nakon čaše Jegera.

Preumoran i ne preterano ambiciozan.

2h10m. Tama. Samo dečiji glas i očevo hrkanje ~

Devijacija ga kida od malena. Ignorisao je to. Svoju kćer ne, nakon odlaska supruge. Ostavila je njega i nju, tako nesavršene.

Petra je volela oca. On je grebao pločnike uzavrele. Ljuštio je svoju kožu za nadnicu, i za svoju zvezdu danicu ~ Petru.

Duhovita na oca, redovno je zbijala šale i brojala stepenike do svog i očevog gnezda. Redovno. Otac se plašio mraka.

Nije voleo tamu, već samo nju ~ Petru.

Ona je njegov život. Ona je njegova svetlost.

.......

Krvavih očiju zbog zalepljenih sočiva na zenicama, Teri je skočio sa stare fotelje i otrčao ka malenoj dečijoj sobi, opipajući zid da uključi zelenu lampu.

Petra je zagrlila svog oca dok su joj suze kvasile obraze. 'Tata, sanjala sam mamu' plačući šapnula je ocu. 'Sanjala sam moju mama Anu, Tata! Moju Anu!'

Petra cvileći kao da je usnila noćnu moru i nekakvu vešticu, stavi glavu na rame oca, koji je ćutao.

Teri nije imao reči na pomen Ane. Već dugo ga je mučilo to što je morao da gleda Aninu garderobu po malom stanu: Anine stvari i šminku. Znao je Teri da to više nije ono lice koje je upoznao deceniju ranije.

Znao je da se ta maska ne skida.

Takva je Ana. Svojeglava i lažna, a sada i ružan san Petre. Košmar koji suze stvori.

Petra se uspavala na ramenu svog oca i Teri je lagano spusti na dušek i prekri njenim omiljenim zelenim ćebetom.

Od tog trenutka znao je da mora da prestane sa alkoholom.

Samo se zavalio u staru dečiju stolicu i skupio već utrnule noge.

Tu, kraj dušeka na kome spava njegova kćer. Do jutra.

Gary Bramil (odlomak iz knjige 'Afazija')