Mrtva tišina

Ignorišeš trud,
moj glas i stas
Ignorišeš dok
ispijaš gutljaj vina
u tudjem naručju
Vlažne usne
njemu daruješ
U mrtvoj tišini
tvoja garderoba
vrišti, mene tišti
Kutija puna uspomena,
haljina zgužvanih
kao moja slika
u tebi...
Ispljunuta prošlost
Dok dežuram
kraj tvog grudnjaka,
tvoje bradavice
tudji jezik miluje
Tvoje uši
tudja usna gricka
Tvoju tačku G
prepustila si
nepoznatom (X)
Tvoja mrtva tišina
izrodi šapat prašina
sa kojom zborim
A znao sam da se borim,
za tebe, za nas, za decu
Znao sam krvariti
za nekim
koga ne upoznah,
dovoljno
Ne povisi glas na tebe
ljubav tvoja nova,
a znala si me šamarati
i kritikovati da nisam muško
dok dlan na stol ne spustim
Znala si mi kidati srce
Kao i sada...
Na značaju sam dao
previše nepoznatom rodu
koji ispovrati sve planove,
van mog praga,
van mrtve tišine,
kojom zapečati brak
i slomi flašu vina
proizvedenog '77.