Ne pripada sreća meni
Kao krpu punu prašine
sa tvog srca, šutnula si me
Srce sam ti glancao
A ti sijala, meni prijala
Ti si cvetala
tih proleća naših,
sijala i prijala
'Da mi suvo zlato nude,
da mi sunce sestra bude,
nikog srećo htela ne bi,
ja pripadam uvek tebi'
Tako si često citirala taj stih
'Bato, Bato, ti si moje zlato,
Colasime'
a onda obrisa me
Iz života svog
Svojom gumicom
koju si vešto krila
od veseljaka tvog
Omekšivačem
moje srce
si umirila,
prigušivačem
telo rasporila
I dobila zlato iz Minhena
Razmenila si dušu
zarad večere i vas dvoje
Pevušio sam godina 11
kako 'biće nas troje, srce moje'
Sada srce tvoje nije moje
Drugu pesmu pevaš,
tudje snove snevaš,
tudji jezik ljubiš
i ubrzano gubiš,
naše sećanje....
Ubi i glavu mi odrubi
moja iskrena ljubav.
Ona se bori sama Čini mi se da sam susreo pesmu Čini mi se da sam prepoznao oči te Onda sam potrčao, za njom, jurio je ulicama grada Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio sam je po Margeru, sve do Dušanove, do lutkarskog A, nje nema, samo trag note Čini mi se da sam susreo pesmu, slučajno Tražio sam je danima, i po pljusku, i po vetru, a, nje, nigde Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Tražio je po Čairu, oko hale, oko stadiona, a, nje, nigde, vala Lutao po Bulevaru, kraj Nišave, sve uz kej Ni glasa, samo trag, nota Ustvari, bio je to ključ! Notna sveska što sve zna, sve, osim nje, pesme Možda mi se samo učinila? Mada! To su oči te! Onda sam preko mosta, oko Tvrdjave, rekao 'dosta!' Ti, ustvari, nisi pesma! Samo ličiš, da si, nervozna si! Dok sam ispijao 'Monkey Brain' u Planinarskom, pojavila se, no, ne javila se... Možda to i nije ona? Zar mene da ignoriše? Sigurno! Ona nije! Usred Čaršije, dok lije!? Prošetao sam dušu, osetivši, i setivši gde ...
.jpg)
Коментари
Постави коментар