OSTAVŠTINA

Uvek se zapitam, kad gradom proskitam

uočim greške - svoje reči teške,

savršen nisam, neću ni biti

problem je što to ne znam ni kriti

Posumnjam u sebe, ruku ja dignem

onda pogledam u oči, sam sebi namignem

Posumnjam u sebe, ruku ja dignem

tad' se pogledam u oči i sam sebi namignem

Moja ostavština nije prljavština

samo je modrih ruku delo,

uvek sam znao da stavim prst na čelo

Dzaba i šarm i tople reči moje

ja nigde ne videh kao oči tvoje,

pitanje je samo dal' vremena ima

srce sada pati, duga je to zima

Sad snimam ovu pesmu, poruku ja šaljem

neko srednji prst, ja celog sebe dajem

Sad snimam ovu pesmu, poruku ja šaljem

za neke stvari u zivotu - lagano se kajem

Moja ostavština nije prljavština

samo je modrih ruku delo,

uvek sam znao da stavim prst na čelo

Dodje trenutak, taj sekund života

kada me stvarno i bude sramota

al' ne sebe, već dušmana ljutih,

zato se na čudan put zaputih

Ka svome svetu, tom jedinom svetlu

kad' me ne bude - upotrebiće metlu

Ka svome svetu,vtom jedinom svetlu

ja uspeću u muzici - al' ne na ovom svetu

Moja ostavština nije prljavština

samo je modrih ruku delo,

uvek sam znao da stavim prst na čelo

gary bramil, 2011.