Država prljavog obraza

Dok majka za 

andjelom

urliče i plače,

iskompleksirana 

novinarska bagra

po novinama

razvlači bol

Dok ulicom tuge

ujak korito

reke stvara,

dnovinarski ološ

linčuje već

pustu varoš

Naslovna strana

punoletnog sunovrata

države prljavog obraza

zakucava poslednji ekser

nekad hrabre nacije

I sada racije!

Po zgradama,

po ulicama,

dok 

socijalne mreže

množe bolesni 

sadržaj

I, naravno, 

da emocije izostanu

I, naravno,

da siročići nestaju

Bolesni um

lažnog mesaje

plovi kanalima

utabanih prethodnika

što šablon iznedriše

A ti ćuti,

bezosećajna maso!

Samo broji zalogaje

hrane isteklog roka!

Vi niste gladni!

Vi ste jadni!

Jer da jeste,

obraz bi oprali,

parkove sredili!

Sada, praznu ljuljašku

jedino vetar trese...

Usamljeno igralište

se zanese i zamisli

dečiju graju...

Sada je kasno!

Već vas leči,

od neizlečive bolesti,

lažna diploma

i dug nokat

Utihnulo je dvorište,

dece izvorište

Uštinulo je ledja,

izgrebalo suzama čelo

Apokaliptična je

nebeska nacija,

političko je stado

uskladilo korak

To je manifestacija

i posmrtni marš,

degradacija 

od strane ološa!

Baš! 

I zato vernici pitanje jedno:

Zaboravili ste

Gračanicu,

zaboravićete

i jednog Andjela,

koga ste tražili

po obližnjem proplanku?

Zaboravićete Danku?

Gary Bramil 4/4/24.