Pijetet

(Razgovor sina i oca)

Dobar dan

Dobar dan, izvolite

Vidim listate ploče, koju muziku volite?

Znate, ja sam...

Znam ja, ko ste vi, ne brinite

Znate?

Da znam! Vi ste nekadašnja moja krv, dok niste presvukli taj dres i dok niste promenili prezime

Ja promenio?

Da, vi, promenili.

Da, ali, znate, vi ste mene prvo izdali!

Ja, vas? Kako to mislite?

Vi ste mene prvo izdali, niste želeli da me vidite i to na dan punoletstva

Sigurni ste u to?

Da, jesam, siguran

Da se niste možda prešli nešto, možda me zamenili sa nekim?

Nisam vas zamenio, pobogu, nisam!

Kažete da niste, a kraj mene prolazite kao pored nekog stranca?! Znate, u Austriji se i nepoznati ljudi pozdravljaju, tj javljaju jedni drugima, iz poštovanja i kulture!

Da, ali....

Šta ali? Pa vi ste skretali pogled, žurili ste, kada me slučajno sretnete, zar ne?

To, već, nije tačno!

Kako nije? Zar nisam bio poput vazduha?

I to koliko godina?!?

Niste! Mislio sam na vas!

Mislili ste? Pa, da, najviše ste mislili na mene kada su praznici, zar ne? Ili, recimo, rodjendan moj, jel' da?

Preterujete! Sa vama je oduvek teško razgovarati!

Teško sa mnom? Hm. Znate, kada sam vas prvi put uzeo u naručje, prestali ste plakati. Kako to?

To ne znam!

Naravno da ne znate! Samo što ste bili rodjeni! Imam i sliku, znate to?

Ne znam! Sve slike iz mog detinjstva sa vama, moja je majka isekla i pobacala!

Isekla? A šta vam je još iz glave izbacila? Mene?

To nisam rekao!

Naravno da niste, niti će te u tom kontekstu pomenuti majku. To razumem.

Razumete? Kako razumete?

Da, da, to razumen za razliku od ovog danas, i vašeg konačnog javljanja, to već ne razumem! I to čoveku koji je poput pupčane vrpce isečen i odbačen, iz vašeg života.

Javio sam se vama, iz pijeteta!

 

Pijeteta? Vama ta reče nije strana? Pa, ok, svidja mi se vaš vokabular, samo to, ostalo ne, pogotovo, takav vaš pristup strancu sa istim maternjim jezikom. To je čudno.

Šta je čudno? Zar nisam kulturan?!

Jeste, kulturni ste, samo ja nisam, niti ću. Biću, kao i do sada, samo stranac sa ulice, za vas, ništa drugo

Ko je to rekao?!?

Vi ste, govorom tela i već vidim koliko vam je mrsko da mi se obratite, ali ipak jeste, zašto?

Zato što ste vi moj otac!

Vaš otac? Hm. Ja sam samo jedna obična stranica i prazan list u knjizi i dnevniku vaše majke, ništa drugo. Jedno ime napisano običnom olovkom, a, zatim obrisano, za svagda. Prijatan dan vam želim. Slušajte i dalje dobru muziku. Na mene zaboravite, kasno je, ta ploča je izgrebana, odavno.

Sigurni ste?

Siguran sam tako kao i prvog dana kada sam ugledao vašu majku i rekao sebi " To je žena mog života!"

Idem sad!

Slobodno, ionako živite u komšiluku. Dovidjenja.

Gary Bramil

30/03/2024.