43

Poštovani, ploče su vaše?

Da, izvolite...

Baš gledam i vidim dosta interesantnih naslova...

Da, imam sve vrste muzike...

Izbor, nema šta!

Jeste, koliko god može, a može bolje...

Uvek nešto fali...

S'obzirom na toliko dobrih pesama i grupa, ne sumnjam. Da li su to sve vaše ploče?

Ustvari, nisu, dosta je tu tih jačih naslova od mog prijatelja...

Prijatelja?

Da, prijatelja.

To danas postoji?

Retko ali, da, postoji...

Nešto ja lično i ne verujem u to...

To ste dobro zapazili, ni ja, ako tako mogu reći... Očekivao sam previše...

Previše? Kako to mislite?

Ovako: Bavim se muzikom i uvek kada nešto novo snimim ja to prosledim svojim prijateljima jer mi je stalo do njihovog mišljenja... I sve te greške i mane mog dela da u hodu ispravim, koliko god mogu...

Vaše delo?

Da, moje.

Verujete im?

Da, mada, izgleda i bez nekog posebnog razloga... Hm...

Razočarali su vas?

U neku ruku to je previše blaga reče ali jeste suština...

Onda vam to nisu prijatelji!

Moguće, ali mi je ponekad teško da poverujem u to, s'obzirom....

Šta s'obzirom?

...da se znamo dosta dugo...

Pa šta?

Kako šta? Toliko puta su mi se našli u životu...

Jesu?

Da, iskreno, jesu....No, vremenom se to svelo na poneku kafu u pešačkoj zoni...

..i, ništa više?

..poneki koncert i to je to....

Zar? Ako već primećujete da vas ugnorišu tj. vaš rad koji vam je od životne važnosti...

Jeste!

..zašto se uopšte družite sa njima?

I ne družim.. Sami dolaze da mi pričaju o svojim životnim uspesima... I to ovde, kraj mojih ploča...

Ovde, kod vas?

Da, baš ovde, gde ste vi sada...

Rekli ste mi da su toliko zauzeti da im je baš teško da odvoje manje od jednog sata za nešto što je vama, itekako, bitno?

Apsolutno.

Dragi Braco...Mogu tako?

Da, slobodno...

Dragi Braco, to nisu vaši prijatelji!

To su ljudi kojima je dosadno, ništa drugo! Imaju svoju mirnu luku i dolaze kod vas samo da bi vašem moru doneli talase!

Talase?

Da, talase i buru! Uživaju kada vaš brod kojim plovite sami, i koji ste usidrili na ovoj obali kraj Nišave, uskovitlaju i poremete!

Da, rekli ste istinu...

Naravno, možda vi to već znate, no, ne želite to da priznate... I dalje očekujete od takvih da budu ljudi?!

Očekujem...

Džaba, Braco, džaba! Obrišite o pod takve! Obrišite ih iz glave! Obrišite poruke! Obrišite sve lažne osmehe! Sve obrišite! I...

I...?

Šta i? Videćete već. Skinite taj teg koji su vam nadenuli, biće vam lakše! To sigurno!

Zbog 43 minuta?

Hm, nisu to samo 43 min! To je mnogo više od toga. Grešim?

Nikako!

Njima, jednostavno, nije stalo i nemojte ih moliti, ni da se druže a ni da poslušaju vaš rad! Oni ne zaslužuju vas!

Ne zaslužuju!

Zato ~ Erase Them All!

Gary Bramil 26/5

Deo knjige 'Fiktivna rutina'