Nestalo je sunce iz očiju tvojih

Dok nervozno

hodaš pločnikom

našeg sokaka

tvoj pogled

lomi već

oštećeni dom

ploča mojih

Tvoja štikla

urniše beton

koji gaziš

i zavaravaš

trag dok ne

postaneš nevidljiva

Spušteni kapci

tvoje misli

vode u luksuz

koji je kontrast

ne ispeglanoj

košuljici

materice tvoje

Tvoja pauza

izrodila je

polomljen jezik

kojim si bojila

sivilo kraj

Nišave,

a, sada golotinjom

loviš komarce

željne tvoje krvi

Isisana mladost

iznedrila je

prazno gnezdo

kojim caruješ

do sledeće siline

koja će tvoj nos

odvesti u visine

Ti si sezonski radnik

koji šparta

tudjim peskom

i slanom vodom

koja te opije

do iznemoglosti

nakon celonoćnog

rada na crno, uz belo

Tvoja čaša ludila

prelila je

bludnost i

budnost koja

puni tvoj novčanik,

kojim plaćaš

lažni život

u kafeu na litici

kome je

istekla dozvola i

koji ne prelazi

tehnički pregled

bez sunca u očima

tvojim

Gary Bramil 16/6