Glas

...vaš glas se daleko čuje!

Moj?

Da, vaš!

Na šta konkretno mislite?

Ovako: Bila sam prisutna 2005. na prvi Čupin Memorijal, nastupili ste...

O, da! Sećate se toga?

Kako da ne! I vašeg glasa! Doduše, ništa nisam razumela, ali to i nije toliko važno...

Haha, u pravu ste, nisam ni ja razumeo...

Haha, niste izgubili smisao za humor, primećujem...

Ko? Ja? Ma, naravno, nikad!

A, da li vas glas i dalje služi?

Itekako! Izgleda je to sa godinama..

Vino?

Da, u vinu je istina...

Da znate da ste u pravu, lepo zborite...

Trudim se, iskreno, što se tiče glasa a i tekstova...

Tekstova?

Da! Tekst sa nastupa 2005. (Into the Flames) je Neletov a u poslednjih koliko već godina i sam pišem....

O, pa to je krasno, kako Šerbedžija zna reći...

I jeste! Znate da obožavam njegov album 'Zaboravi'?

Onaj sa žutim omotom?

Baš taj, znate, taj album a i Radetov rad je jako uticao na samo snimanje mojih, ličnih, audio zbirki...

A, jel'? A kako o tome nema po ovdašnjim medijima?

Jednostavno je ~ ne vole moje iskrene reči a možda se i pronalaze u njima...

Mislite?

Naravno, uveren sam u to! 

A vaš glas?

Šta u vezi njega?

Pa možda su ih pogodili ti tekstovi?

Haha, možda su ih razumeli za razliku od vas...

Haha, tako nekako! Htela sam vam reći nešto: Ne dajte olako vaš glas i vaš humor! Nikako! 

Neću! Razumem!

Ne dajte vaše iskrene reči jer, znate kako, istina je na vašoj strani!

To je tačno! Zato se i držim nje...

Moram sada ići, ja vam rekla šta i kako treba, a vi poslušajte...

Hoću! Bez ustezanja! Moj glas jeste bitan! A, i vaš...

To! Vidimo se drugom prilkom... Važi?

Naravno, hvala vam na razgovoru i na podršci...

Pa, da vas opet gledam i slušam na letnjoj pozornici, kao nekada...

Dogovoreno! 

Gary Bramil 2/6

*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'