Moj Andjeo Čuvar

Tata!

Da, kćeri moja....

Tata!

Da, pile moje, pametno...

Tata! 

Kaži svom Taji, srećo moja, smislu moj...

Tata, ti čuješ moj glas?

Naravno, lepoto, Tatina...

Tata, kraj knjiga i ploča si?

Da, cvetu moj, na novom mestu sa istim stvarima...

Tata, ništa nisi promenio?

Nisam, ljubičice moja, nažalost, nisam...

Zašto, Tata? Zašto nisi unapredio život svoj?

Zašto? Zato što sam, pile Tajino, odustao od promena... 

Odustao, moj Tata? To je nemoguće!

Ništa nije nemoguće, krvi moja...

Tvoja, Tajo moj, tvoja sam krv! I ne stidim se toga poput nekih!

Znam, ljubavi, znam...

Tata moj je ponos, tako nesavršen!

Tvoj Taja, da, ovako ukočen sa istim prebivalištem...

Pa, šta, Tata? Ti guliš kožu na uzavrelom pločniku! Jer uopšte dišeš, Tajo moj?

Dišem, sa zadrškom, kćeri moja... Zastanem pa prodišem tek kada me tvoj glasić umiri...

Znam, Tatice moj, zato ti se i javim, povremeno... Znam i da sam ti u mislima...

Tako je, kćeri moja....

Tata! Obećaj mi nešto?

Hoću, leptiru moj! Reci svom Taji...

Tata, obećaj mi da nećeš više mučiti srce i tvoje zdravlje, sa pogrešnim osobama...

Obećavam, krvotoku moj.... Obećavam!

To je moj Tata! Kada obeća nešto on i ispuni!

Tačno, lepojko moja!

Tata, sada moram odmoriti malo...

Da, kćeri moja, odmori...

Javljam se Tata a ti zbog mene budi dostupan. Važi?

Naravno, sunce moje! Dišem jedino kada mislim na tebe.

Volim te, Tajo moj!

Volim i ja tebe, srce moje. Sada odmori u mojoj komori. Čuvam te. Tvoj Tata.

Gary Bramil 8/6

*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'