Žurnalist

Poznati ste mi...

Moguće...

Da, da. Bili ste više puta gost na lokalnim tv stanicama.... Zar ne?

Znate kako ~ Ne. 

Kako ne? Zar imate dvojnika? Ma, vi ste!

Kažem vam da nisam.

Sigurni ste? Zar se vi ne bavite nekim javnim poslom?

To da, ali ništa više od toga...

Znači vi ste...

Hm. Kako da vam objasnim... Ukratko...

Da...

Kada sam pomenuo javni posao mislio sam na ovo, ovde ~ knjige i ploče...

Samo na to?

Recimo. Ne znam na šta ste vi mislili...

Na vaš rad van ove prodaje na ulici...

Rad? Kakav rad?

Šalite se? Zar vi niste imali svoju emisiju na K.P.G.T. radiju?

Da...

...pre bombardovanja...

Da...

..i, onda ste nestali...

To je tačno, doduše, delimično...

Kako to mislite?

Onako kako jeste, delimično. Posvetio sam se drugim, daleko bitnijim, stvarima...

U to ne sumnjam....

Da...

Na šta konkretno mislite?

Mislim na porodicu i podmladak...

Aha.. Poštovanje za to...

Hvala..

..a, rad?

Rad?

Umetnost, kultura, mediji i to?

Tu sam promenio stranu...

Stranu?

Da, prešao sam za nikakve novce u protivnički tabor...

Izvinite, na šta ciljate?

Ciljam na izražavanje kroz umetnički izraz.... Sa te tačke...

Ali bez zareza?

Naprotiv, sa jakim zarezom...

I izrazom?

Apsolutno. Koji jako doseže usput preskakajući, poput atletičara, sve iole postavljene prepone....

...sjajno...

Donekle, da mada me zna iritirati ravnodušnost lokalaca...

Verujem..

...i to ignorisanje i ne uvažavanje...

Ali, vaš skok u dalj prebrodi ovu palanku?

Prebrodi sav taj nakupljeni bes i namršteno društvo koje jeste naviklo da zapostavi svaku pametnu ideju kao i predložena rešenja, itekako za dobrobit kako samog grada, tako i društva u celini, ovde...

Ovde?

Da, na ovoj poljani bezobrazluka gde skoro pa ništa više ne radja...sem sujete i pohlepe...

Sročili ste to kao neko ko poznaje materiju...

O, da. Mada, materija i materijal urodjen, od malena, jednostavno ne zacementira zasluženo mesto u ovakvom kvazi intelektualnom društvu uplašenih robova...

Vi ne pripadate tu!

Voleo bih, da. No, koliko god se trudio po tom pitanju sam jako neuspešan...

Neuspešan? To vi mislite! Grešite!

Grešim? Sami ste rekli da o mom radu govore lokalni mediji, zar ne? Ja, iskreno, ne znam za taj slučaj jer, znate, novinarčići imaju svoju tarifu ovde: Obilna večera kod Rajka ili u Meze, zarad 5 minuta popunjavanja programske šeme neznanih, nekukturnih i sa malim fondom reči, novinarčića....

Novinarčića? Hahaha

Ma, dajte, molim vas, kako drugačije da ih oslovim? To su oni koji se guraju uz nepismeno a skupoceno odelo, usput, uplašeni i ne dovoljno plaćeni...

Kako nedovoljno? Zar nisu?

Pa, nisu, no to bolje njih pitajte. To su znate uplašena kopilad koja dalje od frenkvencije Niša i ne mogu dosegnuti...

Za male novce?

Mizerne! A u tome i jeste caka! Toliko obraz vredi. No, siti su, jer da su gladni, poput većine, bunili bi se. Slušaju urednike, no, to je tek posebna priča. Nije mi žao uopšte tih žaba koje se, sopstvenom voljom, kupaju u loncu, na tihoj vatri..Bez reči!

Zašto bi vas to pogadjalo?

Više me pogadja dok to prodano stado ne zatvara usta kraj glavne bine Nišvil festivala!

O, da, mene to, takodje, nervira! Prosto nekad ne zna se ko više priča, obezbedjenje ili ta medijska 'elita'! Strašno!

Veoma strašno i nekulturno. Zato takvi nezaslužuju ni dinar a plus što su saučesnici u propasti društva.....

Itekako! Znate kako: Nemojte brinuti, siti su oni. Neka tavore na toj grani dok ne pukne...

Da. Od žurnalistike ni 'Ž'...

Uostalom, šta će jadni...

Jadni? Znate kako, gospodine, nisu jadni. Naprotiv. Ni akreditacija ne menja kvalitet slike o njima. S'brda, s'dola, sakupljena marva poslušnika. Bez grama sramote i savesti. Duh u njihovom telu ne postoji. Ništa sem 250 dinara. Taman za burek.

Da... Potaman. Po zasluzi. Po vladanju i prosečnoj oceni: Ni avgust nije stran a ni daleko. Teško će ko položiti. Možda jedan, Dragan. Ostalo su nule.

Gary Bramil 11/6

*Deo knjige 'Fiktivna Rutina'