Oblak

Da oblak
ne plače i
sunce ne prži,
ne bi
hleb bio
na stolu

Da vetar
ne jeca
i latice ne
plešu,
ne bi pčele
darivale život

Da žena
ne švrlja,
i obraz prlja,
ne bi
porodice glava
bila sama

Da dete sluša
starijeg i mudrog,
ne bi bio
podignut zid
kog majke
stvoriše

Da neko ceni
svaki atom truda,
ne bi mlada glava
bila luda,
ne bi jezik
od pameti
bio brži

Da žensko voli
onog što odabra,
ne bi noge
širila gde stigne
i vlažila mačku,
na popustu

Da mater
ceni oca
jedinca svog,
ne bi varala
i mozak parala
otrovom što
stvori

Da onaj
što nosi prezime
posrnulog i zgaženog,
koji ledjima brani
svoju krv,
ulicom bi, iznenada,
odzvanjalo:

Tata, kako si?

Gary Bramil 3/7