Gospodjin Dan

Zombirana sredina

popljuva trud,

sa osmehom

Mrgud koji mrzi

svaki moj rif,

moje reči i

vokabular

Prostakluk

desetke sa fakulteta,

ocrni um no

pocrni telo,

na izvol'te

Ukradena elita

što voli da skita,

šunja se od

bašte do bašte,

ali ne rajske

Njen breg

naviknut na

zemljotres i kres,

stvori pukotinu

koja zaveza jezik

Dok telo jauče

od želje ka zadovoljstvu,

miris čorbice i salate,

na stolu,

obuzme nos

navikao na prkos

Da li će san

postati i ostati

gospodjin dan?

..ili je to fol,

tek šačica razgovora,

toliko nenametljiv

poput oblaka što kruži

iznad konja u centru?

Gary Bramil 25/7