Izostala

Vetrić ocrta

cvetić, dok u

širokom luku

zaobilazi me,

ona

Znoj pokvasi

grudi njene,

dok joj korak

postade gorak

Blistave jedinice

sakrile su

usne bez reči,

ulice bez uzice

Nokti

šarenih boja

ogrebaše ugao

galerije umetnosti

Eh, ti prsti...

Šare na bluzici

približile se

muzici, ali

ne mojoj

Tudja pesma

njene korake

vodi,

dalje od keja,

prljave obale

Obraz njen

utihnu,

zaboravio je

da sija

A, baš mi

ne prija

takvo ignorisanje

i brisanje

osmeha što

je znao vrištati

Zajednica

k'o zadnjica,

užurbano pogazi

baštu,

izmedju ostalih

Novopostavljeni

urbanista

friziraće raj,

poznanice sa

ulice, čije ime

ne znam

Ništa, sem vetra

koji ocrta put

gde bez pozdrava

ode, jedna od

retkih

sa osmehom

na ramenu

I plamenu

što je tinjao

dok je neko

proklinjao

mogući pozdrav

nepoznate sorte

Izbor je znan,

samo molim

bar jedno:

Ako me sretne

da se ne mršti

Ako me sretne

da se ne ljuti,

jer, po bontonu

u ovom kantonu

i kartonu,

njena je reč

izostala.

Gary Bramil 30/7