Zalet

Spaljena stopala

svedoče debaklu

na ulici

Spaljeni prsti

ostaviše trag

u malteru,

što promaja

obrisa

Spaljeni kapilari

ne pronadjoše put

kojim retko ko ide

Spaljena senka

pobeže u hladovinu,

žedna i umorna

Spaljeni odnos

odagna sumnju

da, ipak, sledi

razgovor

Spaljene oči

arterije iznenadiše

pa se ponadaše

lepotu da vide

Spaljene reči

iznedriše raskol,

potpuno bez razloga

utihnu mladost

Dok vatra juri,

leto curi, lagano,

bez žurbe,

obraz se usija

Veresija života

u dvorištu raja,

nadu sakloni

do samog kraja

Pregori jezik

dijafragma prokleta,

nestade osmeh,

ta krv kleta

Spaljen u blizini

Crvenog Krsta,

vaskrsavam uz

pomoć srednjeg

prsta, što dušmane

hrani i sujetu

koja kliče

Trećeg dana

u avgustu

koža zablista,

dok vetar

ožiljke lista,

lomača ulice

postade čista,

plamen nestade,

bol prestade

Spaljene rane

nahrane vrane

dok ne povrate

čast i vlast

nad telom,

uličnim vrelom

krvlju zapisanim

selom što gasi žedj

i korake drži

na dnu

Zalet!

Ka snu!

Večnom!

Gary Bramil 2/8