Pukne i tako
ispovrati sav žuč,
što izbulji oči
zalizanih ulizica
Pijavica isisa
skoro svu krv
dok ne dodje do
srca pa se zakašlja
i zagrcnu
Zbunjeno zlo
obnevidelo je na
videlo ispljunulo
sav izmet što svojata
Neprekidna oluja
što traje i dalje
otkri slučajno ono
što i kanalizacija
odbaci
Čist obraz je
tako nemoguć
za najveći mogući
otpad što deponiju
stvori
I tavori u mestu
poput dirigenta
raštimovanog orkestra
što vrišti u tišini,
pocrveneo od sramote
Tornado će proći,
kad tad, no biće kasno
za novi dom jer
osiguranje ne pokriva
zaostali život na ispaši
Pogled u ogledalu
stvori namrštenu siluetu
imitiranu od života,
iritiranu do besvesti
limitiranu do groba
koga će isti bager
sravniti sa zemljom i
politi crvenilom
da poput krštenih
i namrštenih, ćuti
Otpor u utrobi trubi:
U Srbiju neću!
Vrati me u vreću!
Potopi u vodu!
Hoću slobodu!
Gary Bramil 12/8
Коментари
Постави коментар