Jašta!
Dobar dan, kako je, junače?
O, komšija, dobar dan, držimo se
Aha, nekako. Vi, kako ste?
Ja? Starački, kako drugačije
I to što kažete, komšija
Nego, htedoh te pitati nešto...
Izvolite, komšija
Daklem! Pratiš li ti filmove? Muziku?
Da, i jedno i drugo, komšija
Pa...Kako ti se čine ovi današnji?
Nikako, komšija, bez emocija, napravljeni shodno narodu bez empatije...
Jao, da! Lepo si to sročio, mladiću!
Da, hvala komšija
A...Muzika? Nešto nerazumno...
Da, da, čak je i ona ekstremnija imala dušu za razliku od ovih veštačkih glasova....
Uh, da. Mladiću, sećam se tvog nastupa pre nekih 20 godina, ako se ne varam, na prvom i najboljem Čupinom Memorijalu...
Tako je, komšija
...Mada, ni tebe tada ništa nisam razumeo hahahaha
Ni ja sebe, komšija
..ali, videla se iskrenost u tome što radiš, to moram da ti priznam!
Tačno tako, komšija, ona je i dalje tu, sveprisutna
Tada si, sećam se, imao kosu i nešto mlatarao glavom hahaha
U skladu sa ritmom same pesme, komšija.
I sada tresem ali ćelu hahaha
Nastupaš i dalje?
Jedino zahvaljujući dobrim ljudima iz organizacije festivala Slaughter, u Doljevcu
Sjajno! A, Niš? Šta bi sa tim?
Nažalost, komšija, iako je 25 godina projekta nisam uspeo da obezbedim prostor za slavljenički nastup...
Šteta! No, nemoj odustajati mladiću, nikada!
Nipošto, komšija!
Idem sada, mladiću! Veruj u to što radiš, ne razmišljaj o slaboj reakciji u Nišu!
To ne, komšija. Ima vremena, svakako.
Srećna prodaja danas. Drži se!
Hvala, komšija, hoću. U boj!
Jašta!
Gary Bramil 31/8
*Deo iz knjige 'Fiktivna Rutina'
Коментари
Постави коментар