Jazz VA

Dok sa telefona

jazz boji ulicu

suvenira,

uplašeni zombi

koračaju

namrgodjenog

lica

Dok smooth jazz

farba sivilo

prepuno žvaka

pogledi streljaju

personu non grata

Dok Repko spava

opojan vokal

gospodjice iz daleka

nervira namrštenu

prazninu golotinje

na akciji

Dok kuliram

palim cigaretu

čiji dim dočarava

jazz klub sa juga,

preko velike vode

Saksofon miluje

obraz koji sija,

pa prija da bar

na tren odlutam

van Ništavila

Ulica bez vazduha

šleperom emocija

zna da zbuni

poslušnu stoku,

na tren puštenu

van tora, uz korito

ugušene vile

Dok potpetice

kontriraju ritam,

moja muzika plovi

prljavštinom uha

gluvoneme nacije,

gde duša ne stanuje

Dok obezglavljene muve

igraju oko tv izmeta,

meni srce vibrira

ispunjeno sjajem nota

poliglota iz daleke

zemlje

Bar na tren nestanem

širom zatvorenih očiju

otplovim do jezgra

van matičnih ameba

sa asfalta i trema

Septembar hrli u

zagrljaj jeseni

gde truli istok

bezdušno gadja

narativ nekad

slobodnih uljeza

lažnog obraza i

odraza što kmeči

reči nepoznate meni

Ništa sem muzike

moj govor nije i

bez obzira što

mi telo vrije ~

Odletim da sletim

u obećani raj,

što dalje od

pokvarenih ćelija,

tih bakterija i

baterija na izmaku

snage.

Gary Bramil 5/9