Taština neprijatelja mojih

Sivilo isplazenog jezika,

što me sa visina popljuva,

opra moja sočiva

Nedostatak ideja

ovaplotio je

pritajeni rat, u tišini

Iznapredovala nemaština

bezidejno caruje daskama

što bi mogle biti lek

Bez tendera osiguran je

mikrofon sa pojačalom

što vatru pljuje,

drugačijem od njih

Bez izbora eto izvora

siromašne ponude

članova ubrizganog znanja

To sivilo poput oblaka

vetar nosi i raznosi,

sa namerom svaku moju reč,

od srca napisanu

Publika novčanika punog,

garderobe što u mraku sija,

pogledom strelja svaki korak

što je bini bliži, vremenom

Ta taština naprijatelja mojih

što sa knedlama žive,

prehladiće grlo u

velikom plusu

Poput virusa

što se gradom širi,

prepuštam im kolevku moju

da im srca smiri i to

mesto na vrhu kojim

pljuju retku bolest

Gary Bramil 3/10