Štivo Što Je Živo

Jurio sam

knjige po ulici,

zahvaljujući

kiši i vetru

Ugledao sam

jetru kako beži

alkoholičaru

Primetio sam

vilicu veštačku

kako trči van

usana bez

osmeha

Oslušnuo sam

eho potpetica

visokih kako

tresu pločnik

Kesten je

bežao sa

ljutitog drveta

i majčice,

što ga kudi

Kapljice su

milovale

ćelavu glavu,

a vetar je

stvorio zapršku

Ne idi, reče,

dug je dan!

Budi uporan,

samo posloži

knjige i ploče!

'Oh, razumem te, Oče!'

u sebi pomislih,

'vaspitao si ti

mene da ne štrčim,

ubrizgao mi u vene

osmeh i prkos,

što drugima ludi'!

Kestena deca

u ponor su sišla,

čak i ona, danas,

nije ni prišla

Oblak je odneo

van kućice moje,

sevnuo je grom

dok bila je dom,

u krevetu tudjem

Vrište kvadrati,

hajde ne mlati,

no, proluftiraj život

na promaji ovoj!

Jedan zrak sunca

izmamiće tračak,

nade, u danima ludim

kraj knjiga se budim,

kraj knjiga i mrem

Moje je štivo

tek sada živo!

Gary Bramil 4/10