Pred Zalazak, Sunce

Imala je osmeh

divljeg kestena,

što na tihoj vatri

pati za vremenom

šmucanja do

dvorišta tudjih

Imala je stav

domaćice što

čorbu začini

ljutinom koja

leptire u stomaku

potamani

Noću bi jurila

mrave, po sobi,

ispuštajući krik,

vrištala bi poput

mirisa zvuka

vodjenja ljubavi

Dok sa istoka

plamen nebom stiže,

kuvala bi kafu,

gorku, bez šećera,

da spere grlo te

neumorne tame

Jutrom bi me budila

suva paprika, preljuta,

što uz luk tiganj krasi

Uz kozju surutku

planovi su tekli,

dok jednog dana

nisu posekli, venu,

u mom sistemu

Odleprša golub

na terasu tudju,

odleprša mladost

i sveska notna

koju krase stihovi

posvećeni njoj...

...kojoj je ime

voda slana,

što je znala lečiti

arterije moje

I sada, poput baterije,

znadem da nestanem,

do nove noći kad'

širom otvorenih

očiju vidim svetlost,

a ne odbeglu tamu.

Gary Bramil 4/10