Svetlost njena što prelama moj okean problema
Očiju njenih
da ne ugledam,
propao je dan
Sjaj njenih desni
osvetli sokak
što ga oblak pokri
Korak njen
vreme označi,
tad' podne
sunčano je
Svezane kose
njene što talasa
krvavu mapu u
nogama mojim
Svakodnevno
brojim sitno
poput vojnika
što odsustvo sanja
Duše njene
da nema,
ne bi ni meni
drhtala snaga
i živci jer
po navici
izostane reč
Na distanci
sa socijalno
ugroženim likom,
njene će oči
večito sjati
Šta će njoj
jedan bajati
kljun, sa ulice?
Stepenik ispod
nivoa mora
kojim ona pliva,
plutam sigurno
ka dnu što
mi nokte
odavno grebe
No, ne ubi me
svetlost njena
što prelama
moj okean
problema,
no sopstveni
teg, zbog kog'
ne zatvaram oči...
...već budan sanjam
nemoguć kraj
kostiju mojih
što njene ne
zagolicaše
ni sekund.
Gary Bramil 14/10
Коментари
Постави коментар