Bandera

Ulicu široku, što je

smogom ispunjena,

kvasila je i krasila

bandera nasred nje,

polovična i u godinama

Leti je spavala duže,

zaslužila je odmor,

no, u kasnu jesen

svetli put tamo gde

ljubav vrije, i to ranije,

oko 4 već

A, nije da nije

tešila i usamljene

što su znali nasloniti se

da bi osušili obraze,

bilo ih je sram, živ

Ta bandera stajaše

na vetru, i kiši, i snegu,

ni tornado je ne

iščupa sa ulice i betona

Oštećenog vida i

nogom što se trese,

pravila je društvo

golubovima i psima

Neko je znao tu

dogovoriti sastanak,

ma, ko sve nije,

bukvalno svako,

svi ~ sem nje

Kikotala se

povremeno,

kao da kašljuca,

možda zbog dima

što kulja iz blizine,

nekog toplog doma

punog ljudi...Hm...

Čuvala je bicikle

ljudima što žure

u knjižaru,

jednim okom i

jednom nogom,

stajala je u mesto,

decenijama

Kraj nje su boravile

još neke dve,

potpuno čudne,

na kraju krajeva i

nerazumne a u

isto vreme

lepe breze,

što širiše krila

stvarajući hladovinu

tokom toplih leta

Promenile su lokaciju

i jedno oko sa jednom nogom

ostade samo, ukovano,

bez promene adrese,

da svetli u mraku

Čudne li bandere!

Šta će vani tako

ćosava i sama?

Koga čeka?

Čemu se nada?

Do jutra i

novog sutra...

Sjaj!

Gary Bramil 5/11