-


Močvara

Ograničeno dah
pretvori u prah
kosti nevinih
dok nas žive
dotući će značka
Praćka sa Venca,
novog Oplenca,
ostavi trag po telu
obrazovane dece
Igrališta postaše
livade za boj,
gde noj sa glavom
u pesku šutira van
granice mladost
Starost dokuči
decenije budjavog
sendviča što dijareju
u mozgu unapredi
Celodnevni jad
namrgodjene elite
jer je stajanje u mestu
savršen zločin
A, zar se smemo boriti?
Većina je začin
zabiberenog obraza
što kusa supu
sopstvenih fekalija
A, za decu i život njihov?
Ravnodušni jaz odavno
preminulih silueta,
i te što ih štafeta vodje
svakodnevno glodje,
da ostaše nemi na
lomljenje duha, u tišini
Uživajte u prašini
sopstvenih koraka
i usidrenih ljuštura
na tlu rimskih močvara.
Gary Bramil 25/11

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

-
Слика
Bonton Primadona Po bontonu nepoznate drage lebdim po plafonu kvadrature kruga Po plafonu krečom pišem ime, usred zime, stepenika stotinu O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! Po parketu ograničim znoj, jedan ćilim čini milim, prostor taj O, znaj, ti, ignorisana budalo, od očiju što čuju, jezika što truju: Limitirano je tapacirano srce što ga rado lome, ko? Pa primadone? O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! Po bontonu! Primadonu! Na balkonu! Primadonu, što šator nije! Rečima što šije! Da se vije! Da se krije, srcem svim! Da se pomirim sa tim! Uz primadonu zrim! O, bontonu! O, plafonu! Daj mi jednu primadonu! Da joj grickam uvce, da joj tresem živce! Daj mi samo jednu onu - primadonu! O, bont...
Прикажи све
-
Слика
Kaće Prvi! Uh, odoše pare! Poskupelo sve! Odeš u prodavnicu, nema je crvena! Auuu! Kaće? Odeš na pijac, napuniš kesu, dve, nema je crvena,  opet, najmanje! Auuu! Kaće prvi! Kaće? Aaaaaa! A računi? Koji be računi? Dvadeseti je, ističe rok? Kakav rok? Za, plaćanje, bre! Auuu! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi? U, bre! Prolazi vreme a nema dileme, crvena nam vredi samo obraz čist! Kaće prvi? Da zaigramo twist! Shout, Baby! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi, jaooo! Dobrodošli u Niš! Be! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi? U, bre! Dobrodošli u Niš! Be! Kaće Prvi! Aaaa! A računi? Koji be računi? Dvadeseti je, ističe rok? Kakav rok? Za, plaćanje, bre! Oooo! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi! U, bre! Prolazi vreme a nema dileme, crvena nam vredi samo obraz čist! Kaće prvi! Da zaigramo twist! Shout, Baby! Kaće prvi! Stižu nam deca! Kaće prvi, jaooo! Dobrodošli u Niš! Be! Ne crveni u licu, u šetnju izadji,  osvoji ulicu! Mirno! Napred!  Marš! Marš! Kaće prvi! Aaaa! Prola...
Прикажи све
-
Слика
Postojim Da li postojim JA? Samo jedna zebra do zološkog vrta... Da li se sećaš? Učio sam da hodam uz tebe, puzili smo zajedno hladnih ruku, i sa tikovima i plikovima Da li postojim Ja? Da li postojiš Ti? Da li stojiš i razmisliš? Moje dosadne reči nevoljno si slušao, tvoja ljubav je nestala, moje srce je abortirano, moja vena je amputirana Zašto sam, uopšte, i hodao? Da bih se prodao, kraj stuba? Da bi moja glava luda skrenula sa puta? Kucaš ali u grču! Pucaš! Da li postojim ja i dalje u tvom snu? Da li me sanjaš nakon zlodela mojih? Nakon odela prljavih i znojavih? Zašto ne postojim za tebe? Nekada te uspavljivao u ćebe... A sada ti kriješ obraz koji briješ... I zemljom me pokri moj dobri čoveče... Ja se pokojnih ne odričem kao ti živog,  a tako ne savršenog Oca, koji zvoca Za tebe ne postojim, jer... kao da me se sramiš...pa dramiš, jer, eto, dijagnoza koja smeta, te ometa A ja je odabrah, da se jedem u sebi... i kao vazduh vrištim i u sebi tištim, dok patim i derem se naglas ka...
Прикажи све