U Srcu Ništavila

Program telefona,

u tišini, prepozna

i učita albume

nove i moje

Poverio sam

svoj zvuk i delo

ljudima koje

cenim i volim

Dok je prva pesma

parala sokak lišća,

pričali su o svebitnim

stvarima koje ih tište

Moje delo lebdi

a glas njihov kudi,

neopterećeni životom

pljuvali su pločnik

ulice suvenira

Nakon strofe prve

stigao je refren

pesme o akcioznosti

a, oni, mleli su

neprestano

Odvezani jezik

se saplitao po

betonu ravnom

dok frenkfencija

im telo ukopa

Druga strofa

lišće oživi

poput vetra

na promaji

Njihov glas koji

preskače izbore

ignorisao je temu

njima stranu

Delo života i

neprespavanih noći

još dušu ima

a, sada, plima

Kakva je to

klima u gradu

Viline Reke,

gde se cene

samo tudje neke

reči i melodija

koja im se udomila

u ljušturu praznu

Moj 'ples' na kiši

usamljenih kestena

gde vazda caruje ritam

meni samo znan jer,

čudni su to ljudi

i put duša tih,

gde je suša i

poljana prazna

Ništa sem mog

plesa u mestu,

minuta petnaest,

u srcu Ništavila.

Gary Bramil 29/11