Vae victis!

Čarolija

vetra hladnog

što mi noge ukoči

doprinela je svesnom

odbacivanju lažnih silueta

Svetlost do svetlosti

isključio je nežnosti

toliko poželjne,

da jednostrano

i jednostavno ispare

brišući trag slaloma i

svih zastavica usputnih,

na stanici bez putnika

koje odnese trenutak

Skok u prazninu Ništavila

kada me je već promašila

i ostavila rasprava u nedogled,

izučila je zanat grabeći stepen

na stepeništu prljavom, ka raju

Mutava i dosledno mazohizna

sredina, poslužila je kao

dodatna inspiracija gde je

separacija sa dosadnim

parazitima neizbežna

Uživam u drveću koje je,

poput mene samog,

na vetru ogoljeno ali

sa čestitim srcem u sebi,

gde se cirkulacija resetuje

u osami, sama od sebe,

usput zaobilazeći svaki trn

i prepreku, na sreću, jer ~

Izbeći nesreću je uspeh

u zemlji promaje gde

se srce promaje i

uspe u mraku što

po zadatku napreduje.

Gary Bramil 4/11