Na Ostrvu Nadom Budnih

Dok stomak 

negoduje

setih se sna,

sitog

Jauk duše

telom diriguje 

orkestar

gladnih ćelija

Vrisak stvori

znoj na minusu,

novčanika

Dokle?

Karma uzvrati

silnoj dobroti

u društvu kvarnih

Po zasluzi

nagrada stiže

dok hranih usta

kletvi puna

Zar da mrem?

Jel' to smem?

Nagradiću stomak 

osmehom,

u inat, sebi!

U inat minusu!

Preživeću!

San je jači od

silnih alapači!

Dok umor

sustiže, 

oči plivaju,

suze umivaju 

vetrom telo

na ostrvu upornih

i nadom budnih.

Gary Bramil 20/1/25.