Povratak Vodi

Zamislih sebe starog,

na suncu slobode

što donese vodu

Zamislih trenutak

stopala zdravih

što ostaviše trag

Pomislih na borbu

sa hobotnicom

na kopnu

Sa pipcima otrova

što ciljaše srca

mlada, pameti puna

Setih se Ništavila,

depresije što savija

kičmu i obraz lomi

Zamislih se,

i potonuh u san

dok pesak ožiljke leči

Setih se ulice

što zasija u sivilu,

energije što plamti

Zamislih sebe starog

kraj pesme mora,

van šatora i kiča

Gde u miru ispijam

jeger, sa ledom i

kosom sedom

Zamislih dodir lepote

i krasote što ispuni

misao o kojoj sam pisao,

dremajući srećan van

zemlje što me odbaci

...pa me dobaci do raja,

prelepog kraja van

Ništavila, sivila što

gazi dušu, tek izleglu

u gnezdu lešina,

odbojnih....

Pomislih na misao

što nisam otpisao,

no, uz energiju odabranih

preživeh na vetru, hladnom

Sa razlogom...

Vodi se vraćam.

Gary Bramil 23/1/25.