Svidja mi se tvoj osmeh

U eri namrštenih

prodavaca magle

što sa tv-a zrače

pa privlače sebi slične,

svidja mi se tvoj osmeh

U toku radnog vremena

kiša i malo nevremena

uspori tvoj hod onde gde

ja visim na vetru

Moja vizit karta

imitirala je salvetu

sa brojem i kodom

što tvoj čitač ne učita

Sakrila si oči dok je kiša lila

ali osmeh uspela nisi,

od čoveka što uporno visi

tamo gde promaja živi

U eri namrštenih

prodavaca magle

što sa tv-a zrače

pa privlače sebi slične,

svidja mi se tvoj osmeh

Te tvoje jedinice postanu petice

a nekom i desetke što znaju

diplomu krasiti, na zidu

u zemlji zalutalih socijala

A, moja mala kućica

ispred koje dežuram poput psa

koji čuva dvorište i ulicu,

bez hrane i vode, do slobode

Moj lavež tebe ne plaši,

ništa sem skaradnih mamlaza

kojima jezdiš ka Irskom, u toplo

Svidja mi se tvoj osmeh,

ta klasa što u beton gleda

i projuri brzinom svetlosti

Tebe je sram poznavati mene,

no, nema dileme:

Svidja mi se tvoj osmeh.

Gary Bramil 24/1/25.