Grob Silueta

Ruke njihove grle

sopstveno telo

i lažni nivo

kojim se diče

Odjebavanje je

podjebavanje

ignorišući moje

raširene ruke što

zagrljaj nude

Samoživna gomila

odbila je recept

moj uvažiti kada

pružena ruka lek bude

Moje zrno pšenice

njihov hleb kvari,

da im stomak prevrće

od sreće, sa osmehom

Pogrešna adresa

krasi zid kojim 

kovitlaju pa

vitlaju otrovom

Zagrljaj sam nudio

da bih iznudio osmeh

što dušu leči preko

pesama mojih

Zar i dalje biti

dobar u močvari

novčanika sitih

i duša pripitih?

Dok moje reči lete,

ne žele da se sete,

ta udružena gomila

što se udomila!

Moje reči njihov

stomak grče!

Moje oči sujetu

vide, pa se stide!

Terapija je uspela!

Meta je grob silueta, 

kojima moja pesma smeta!

Bljak!

Laž do laži,

pa ti istinu kaži!

Mrak što ga moje reči bude!

Gary Bramil 23/2/25.