Poslednji osmeh zaboravu bliži

Nadodje san,

poput kvasca,

tokom noći vrije,

sećanje brije

Taj san je prost,

kao oprost

prebrzom životu,

koji sjuri, niz ulicu

Asfalt je sprao

trag koraka

perifernih suza

ka dekadi snova

Puni života,

detinjasta graja

skromnog kraja

bogatstvo beše

Ljubavi prve

tokom žmurki

u mraku, ne slutiše

tamu godina zrelih

San ukrasi

malena majica

veličine lopte

što krpljena beše

Malene šake

i olovka kojom

crtasmo srce,

imena simpatije

Lopta se kotrljala,

patike prljala,

dok umor ne

sustigne jutrom dan

O, kakav san!

Galaksija druga,

iz ovog ugla

kojim tehnologija

krasi biologiju

Žal osta,

pun posta,

gde dopuna

baterije koja

ka kraju ide

ne vredi

I, sada je dosta

nostalgije klete,

za vremenom

koje je krasio

poslednji osmeh

na javi, bez interesa

Novim danom

zaboravu bliži

Čudnog li sna,

u zemlji bez dna!?

Gary Bramil 10/2/25.