Prijatelji se svadjaju, neprijatelji se mrze

U zemlji
raskošnog morala
bez granica,
uvek me udostoji
prazna stanica
za beg, a u
nogama teg

Više tona krvi
se razlilo na asfaltu
prepunom žvaka
i sad krči put
ka novom ušću

Rutina je dosadila
odavno se uselila,
u dušu, nikako
da ode

A kada padne
mrak na oči
prijatelji će se
javiti za oprost,
u pravom licu

Niz ulicu,
niz uzicu,
poljubiće vilicu
ko liticu,
ka ponoru,
sudjenom

Dok me
prijatelji mrze,
neprijatelji mi se
svadjaju,
pred vratima

Obrnuto nije!
Usred Srbije,
to je nemoguće

Mentalitet smetlišta,
divljih deponija
u srcu i glavi,
drugačije ne ume

Sendvič
prijatelj razume!
To je ta cena!

Sitog stomaka
a, prazne glave,
podeliće moj osmeh
na svom zidu plača!

Gary Bramil 3/2/20.