Tron

Jedan mraz i

jedan deka,

željan derneka,

ugledao je princezu,

godina zrelih

Rastavljena kraljica

maršira pločnikom,

poput tenka,

ostavi trag, leden

Njen tron je

uzdrman 

nesigurnošću

kojom zrači

Sunce slučajno

otkri zenice

što ih naočare

neuspešno kriju

Ozbiljno lice

mrmlja u sebi

čitav život kojim

zadovoljna nije

Stvorila je granicu

što je zabrana krasi,

taj orah suzi miraz

tortilje na stanici

Uprkos granici

i zabrani prilaska,

njen sud je, 

u mom odsustvu, 

već doneo odluku:

'Žalba ne važi,

usvojena nije!

Kad' ona hodi

ti pogled skreni!'

U, ala su iskreni!

Kraljica je matirala

kralja, bez krune,

na čelu a u načelu

drugi je to nivo,

gde je sve sivo!

Nevidljivi zid,

razdvoji stid!

Gary Bramil 20/2/25.