Vox Populi

Zapevati na vetru

pustiti u etar

svaki centimetar

duše

San je snova

onih što ruše

a šetati ne smeju

Koliko god

njihov osmeh

para ekran

heklane laži

Pa ti kaži,

sve što te muči,

u izlog vidi svoj lik,

te oči zadovoljne jesu?

Zapevaj,

ne snebivaj,

ono što te muči!

Dežuraj na ulici

meri vetra brzinu,

u hladovinu

napiši pesmu

Samo ispeci

pa reci, olakšaj

dušu, skini teg

sa srca, svoga

Daj, do djavola,

dosta si šaputao

sopstveno ime,

sada se hvališ:

Čime?

Tvoji koraci

tapkaju u mestu,

kartu za raj,

i obećani kraj

Pre toga, proživi,

prodiši, nasmej

okolinu, tvoju dolinu,

ideja i nota

Kakva čudna sorta!

Ta neka aorta,

što krv pumpa,

i grabi napred

Al' gde, pobogu?

Rakrsti nogu,

uglancaj cipele,

obrijaj glavu

i vrišti sad:

Ne dam se!

Ne dam se, ja!

A, ti?

Hoćeš li me

slediti?

Ili se zalediti?

Pevaj o slobodi,

ili se onodi,

u lepe tri! Mri!

Vox Populi.

Gary Bramil 8/2/25.