Moja Noći Tiha

Noć tiha

oslobodioce

slavi, osmehom,

energijom što

bolesne noge leči

Noć je tiha

dok nečujni

šapat izumire

izbegavši pogled

Noć tiša postade

kada nestade

onaj koga sanjam

Taj magnet sreće

se odmeće,

u daljini se osili

Ta jabuka što zri

mi umiri obraz,

upivši suza reku

I savlada prepreku,

postavši stranac

u tišini noći

koju boji mladost

i ta radost,

zagrljena

Nasta smeha,

nesta greha

dok mi iz trbuha

stiže račun

U prašini ležim

mada težim

da bar jednom

reči tvoje čujem,

a, upućene meni

Mog tela deo

ne bi veseo

ugledavši oca,

srećnog, što drži

karton reči pun:

'Deco, grli vas

Papa Brazzo!'

Noć tiha,

osmeha puna.

jeste mog

života kruna 

Volim Te.

Gary Bramil 2/3/25.