Usamljena Kolevka

Ne okreći se, 

sine moj,

kuca srce, 

tu si ti

Ne okreći se,

dušice, 

moja krvi,

što mi osmeh

tvoj fali

Ne gledaj, 

sine moj,

ovu močvaru 

zmija punu,

tu kosti trunu

Ne zameći trag

tvoj, sine moj,

meni jesi drag,

posetio bi te,

dodirnuo bi te,

zagrlio bi te...

Ne zamaraj se,

sine moj veliki,

ovom zemljom

prevaranata

što kunu

Što dušu kradu, 

lažu, zatvorenih 

očiju besmisao 

nude, i baš se 

trude uništiti 

nadu

No, znaj, 

sine moj, 

jesu uspeli,

po mozgovima 

peli kupivši 

ocene i posao

Sebe gledaj,

lepoto moja,

svoj duh, 

dobrotu,

i naraštaj

Ali, ne praštaj!

Ne praštaj majci

što se zove!

Tu se 

čudovišta tove, 

puna love,

što ih golotinje 

vole!

Ne praštaj

ni meni,

moj sine,

pocrveneli,

od stida

što tvoj nije

Ovde se 

dobrota ukida!

I nikome to 

ne smeta!

Zato!

Ne okreći se, 

sine moj dragi,

kuca srce, 

tu si ti...

...u meni, 

i duši mojoj,

prostoj,

što se pred 

kraj ruši i puši, 

na zgarištu

što se dom 

zvaše

Volim Te.

Gde god bio.

Volim Te.

Moj san snio.

Dočekujem jutro

u kolevci tvojoj

Ne okreći se, 

sine moj dragi,

kuca srce, 

tu si ti...

...u meni, 

i duši mojoj,

prostoj,

što se pred 

kraj ruši i puši, 

na zgarištu

što se dom 

zvaše

Volim Te.

Gde god bio.

Volim Te.

Moj san snio.

Dočekujem jutro

u kolevci tvojoj.

Gary Bramil 15/3/25.