Gary Bramil Art Exhibit

Vera Ne bih se bunio, al' bi se zbunio, da se meni obratiš ti Vera Ne bih se bunio, no bih se zbunio da mi kraj jastuka ti otpevaš pesmu, svoju Vera Tvoj stas, tvoj glas, duhovitost nosi Oči tvoje, bele su boje poput goluba mira... I slobode, čestite Uloga tvoja beše delić  priče strašne, što zakuca za platno ovo dete veliko, zlatno Vera Ipak se zbunih dok pišem ti pismo ovo, jer' ne bih da 'progutam' nijedno slovo Vera U meni. Tvoj stas, tvoj glas, duhovitost nosi Oči tvoje, bele su boje poput goluba mira... I slobode, čestite Vera. Vera je u meni. Vera. Gera. U meni. Gary Bramil 28/4/25.  

Fin Fali mi, da se svlači i presvlači, preda mnom Fali mi, da me kudi, da me ljubi dok joj sijaju zubi Fali mi, da me osvoji, da me udostoji, dok stoji, na meni Fali mi, k'o kiša Nišavi Fali mi k'o ribice Gabrovačkoj Reci Fali mi, da me budi, da me ludi, da vrišti, da me tišti Fali mi jedinstvena žena, moja, za sva vremena Fali mi k'o deca toboganu, fali mi k'o crv jabuci Fali mi da obnavljamo gradivo Fali mi, da slušamo tišinu. Fali mi k'o cvet pčeli, fali mi k'o med medi Fali mi, k'o ocu sin, fali mi, ja biću fin.. Fin. Gary Bramil 29/4/25.  

Svita Zna vetar da miluje itekako iskrenije od bilo koje žene Zna vetar da diriguje raspoloženjem ukrašen nakitom tek rodjenog lišća Vetar zna da prvi prizna ono što nijedna pizda guknuti neće Ona kojoj smeta stih, ona čije je telo štih, što kraljica bi želela biti, što voli kralj je prebiti No, cuclu iz usana ne odstrani, sav prostakluk koji mržnja hrani Takvoj smeta stih! Takvoj, lakoj, svačija a ničija glumica sa asfalta Nenaviknuta na emocije jeste usred operacije ponižavanja medjunožja na rasprodaji Takvoj smeta stih! Takvoj, lakoj, svačija a ničija glumica sa asfalta Nenaviknuta na emocije jeste usred operacije ponižavanja medjunožja na rasprodaji Vetar otkri lice pravo, to dupe nezdravo gde preliva belina unakažene časti Devojka iz snova u bajkama živi, sad' ostala je ruina nekad lepša polovina Ne vredi! To ni plastika ne sredi! Ne vredi posvetiti stih gde spava  mozak tih, jedne ribice vlasnika svih Jednokratna upotreba njeno je ime, džaba virtualni raj što ponosi se njime ...

Manifestacija Sreće Nedeljno sivilo je uz doručak donelo tišinu Reči su izostale, prisvojio ih vetar, usvojio ih oblak, siv Pomirivši se sa tim, prigrlio sam ploče, stripove i magnete da ih pomiluje kiša... ...usred Niša. Teško je voleti, umetnika sa ulice? Teško je pregrmeti dan sa njim,  uz munje sa neba? Manifestacija sreće to je njegovo umeće, i jedan humor što stvorio bio umor, kod onih što se  stide njega.... ...o, tega tog, oko srca, oko duše, tu se puše tela, pregorelih... ....usamljenih što se života plaše, pa i jednog sa ulice i njegove vilice, što ljubiti zna, sva ta zrna,  ostatke duša... ....na vetru, dok miluje kiša, usred Niša. Teško je voleti, umetnika sa ulice? Teško je pregrmeti dan sa njim,  uz munje sa neba? Manifestacija sreće to je njegovo umeće, i jedan humor što stvorio bio umor, kod onih što se  stide njega Onih što ne žele da vide raširene ruke zagrljaja željne, što bi na uvce zapevale jedan stih, sasvim tih: Hvala ti, što postojiš, što...

Poljupci su padali sa neba Hodao sam tiho po kiši pevušeći pesmu posvećenu njoj Utapao u bare crno platno patika opravši nove čarape do kolena mojih Krv je plivala u notama i tim sortama ljubavi novopridošle A, baš su me pošle sve te moje pesme poput vode sa česme, nebeske Hodam sam tiho po kiši ne žureći nigde, korakom sna I ta java, nova slava postaje dan  kada sam sa njom  razmenio reči Kada srce ništa  ne može da spreči, da pevuši, po kiši... ..dok sa obraza osmeh mokar krasi ulicu moje uši plove... ...moje pesme  slove za nečitane,  no, to i bitno nije, nisu njima posvećene, ionako Poljupci su  padali sa neba hladeći moje uzavrele obraze... ....što ih osmeh krasi zbog nje, jedine. Gary Bramil   

Noć je tamna bez nje Prigrlio sam je pribivši uz sebe dok su nam oči stvorile supernovu U milisekundi moje usne ljubile su kosu, izbegavši kaznu Noć je tamna bez nje. Jedno siroče razmišljati poče, poput igle koja miluje ploče Gorak ukus pelinkovca čarape je izuo, mene drznuo Noć je tamna bez nje. Poljubac star decenije dve, ispunio bi sne davno sanjane Da prigrlim, da osvojim jednu generaciju što bez Elvisa osta Noć je tamna bez nje. Misli su moje stvorile zaseban univerzum gde jedna zvezda s'ja Dovoljno jako da osetim opako po svojoj koži, naježim do srži Dok me prži poseban zvuk, neko urlikanje, meni strano... Noć je tamna bez nje. Prigrlio sam andjela što ga sanjah davno, osetih se slavno i tad' vreme stade No, ne nestade, niti će ikad' ispariti jedan tren, meni snen, kad' mogah biti njen Noć je tamna bez nje. Uprkos snovima odležao sam svoje, dodirnuvši usnama jedno božanstvo... ...što mi donese blaženstvo i jedan duhovni mir spreman za snove nove... Ali...i dalje....

Nje, Boginje Dok noć pada ti imaš sudar sa mnom Dok noć pada neka čudna energija vlada Obukla si haljinu sa mirisom proleća Tvoja me odeća na pravu ženu podseća Dok noć pada jedna emocija mene savlada Niš je u mraku a, ja, letim ka tebi zatvorenih očiju Lebdim, pomislivši to je to Ne dodirnuvši tlo ugledao sam jedno svetlo na kraju tunela Ugledao sam ljubav što bi romantična mogla biti Dok mrak vlada jedna misao na pamet pada: Kako je to biti zaljubljen? Vredi li to noći neprespavanih? Očiju budnih dok gledaju telo boginje? Štipajući sopstveno telo, ubrizgao sam nešto veselo Da li sam dovoljno ubav, da postanem  kralj na tronu kraj kraljice svoje? Boginja mi u san dodje, pa, prodje, onako, lagano, do jutra mi osmeh podari očima što dušu izrodiše... ...a, u meni, probudiše jedan san, svima znan: Vredi živeti u doba jedne boginje što kraljica posta, u mislima mojim, u grudima mojim, zbog nje se znojim, pesme pojim... ...i stalno pišem da bez boginje nema mi razloga... ...da dišem, pa...

Šamutiran Šamutiran ! Šamutiran ! Šone je nokautiran od ljubavi On pali cigaretu čim otvori oči, uopšte ne pazi ako pritisak skoči Dok mu voda vrije temperatura skače, Roki tad zapeva poput narikače Morgen Bruda! Kako si ti? Dobro, Šone, hvala što pitaš! Ti? Šamutiran ! Šamutiran ! Šamutiran ! Šone je nokautiran od ljubavi! Pijaca ga čeka, tog velikog čoveka, osmeh njegov tad, on postane mlad Popriča sa bakama od tezge do tezge, Šone sam baš voli jagnetinu da posoli! On donosi osmeh, rasteruje podsmeh, on je pravi lek e, takav je čovek! Šamutiran ! Šamutiran ! Šone je nokautiran od ljubavi! Ne daj se, Šone, ljubi te brat! Morgen Bruda! Kako si ti? Dobro, Šone, hvala što pitaš! Ti? Šamutiran ! Šamutiran ! Šamutiran ! Šone je nokautiran od ljubavi On donosi osmeh, rasteruje podsmeh, on je pravi lek e, takav je čovek! Šamutiran ! Šamutiran ! Šone je nokautiran od ljubavi! Ne daj se, Šone, ljubi te brat! Morgen Bruda! Kako si ti? Gary Bramil 8/3/25.  

Probudi Se Ljubavi, probudi se, zbog mene uzbudi se! Ljubavi, probudi se, igru vodi pa umij se! Ljubavi, probudi se, rano je jutro, da utvrdimo  gradivo! Ljubavi, probudi se, uz mene, pribij se! Dodirnimo svemir, nek' probudi ga nemir! Naš! Ljubavi, probudi se, zbog mene uzbudi se! Ljubavi, probudi se, igru vodi pa umij se! Ljubavi, probudi se, zbog mene uzbudi se! Ljubavi, probudi se, na mene nabodi se! Jedna zvezda, ali ne padalica ko iz nekog vica, želje tvoje ispunjava! Sad! Kakav sklad! Ti na meni, ja na tebi! Naš magični krug i ovaj moj drug! Što voli u tebi, da budi se! Ljubavi, ljubavi, probudi se! Ljubavi, probudi se, zbog mene uzbudi se! Ljubavi, probudi se, igru vodi pa umij se! Ljubavi, probudi se, zbog mene uzbudi se! Ljubavi, probudi se, na mene nabodi se! Skuvaću ti kafu, doneti u krevet, rasaniću te ja, o, moja vragolija! Ja! Ja! Ti! Ti! Ljubavi ogrni se, nastavićemo san, bogom celi dan! Ponavljati lekciju, izigravati inspekciju, ljubavi inekciju! Ljubavi, probudi s...

Zadrema Kraj reke na crveno slovo sa vodom  koja teče otputovala je i moja krv Dok sunce vrišti ispijam pivo pri pomisli na živo za koje sa mrtav Čudne li dimenzije usred penzije koja to nije i ta reka što lije Kao da je  briga nije što krv moja u njoj pliva Drhtaj  pivo prosipa poput osipa, crvena ljubav I, jedno srce što usamljeno deluje pa prelije na beton  poslednji žeton U toj igri bez granica dok pristiže poslednja stanica Sići ili otići? Od srca što dalje, prezresti počinak jednim snom što jeste podsvest  Vila me ubalavila svojom rukom i tom mukom što je muči Otrov što jede te talase sede, tu krv što se izgubi usput Moja krv zna da pliva, mome srcu  ona uliva sećanje na osmeh jedan što me budi, kao pored mene da je A, to, jeste! U meni! U veni! Vodonik što konja poji, dok ne ugine, dušu mi miluje. Gary Bramil 20/4/25.