Noć je tamna bez nje

Prigrlio sam je

pribivši uz sebe

dok su nam oči

stvorile supernovu

U milisekundi

moje usne

ljubile su kosu,

izbegavši kaznu

Noć je tamna bez nje.

Jedno siroče

razmišljati poče,

poput igle koja

miluje ploče

Gorak ukus

pelinkovca

čarape je izuo,

mene drznuo

Noć je tamna bez nje.

Poljubac star

decenije dve,

ispunio bi sne

davno sanjane

Da prigrlim,

da osvojim

jednu generaciju

što bez Elvisa osta

Noć je tamna bez nje.

Misli su moje

stvorile zaseban

univerzum gde

jedna zvezda s'ja

Dovoljno jako

da osetim opako

po svojoj koži,

naježim do srži

Dok me prži

poseban zvuk,

neko urlikanje,

meni strano...

Noć je tamna bez nje.

Prigrlio sam andjela

što ga sanjah davno,

osetih se slavno

i tad' vreme stade

No, ne nestade,

niti će ikad' ispariti

jedan tren, meni snen,

kad' mogah biti njen

Noć je tamna bez nje.

Uprkos snovima

odležao sam svoje,

dodirnuvši usnama

jedno božanstvo...

...što mi donese

blaženstvo i jedan

duhovni mir spreman

za snove nove...

Ali...i dalje...

Noć je tamna bez nje,

ni muzika nije ista

tako čista ona odzvanja

krvotokom mojim.

Gary Bramil 23/4/25.