Svita

Zna vetar da miluje

itekako iskrenije

od bilo koje žene

Zna vetar da diriguje

raspoloženjem

ukrašen nakitom

tek rodjenog lišća

Vetar zna da

prvi prizna

ono što nijedna

pizda guknuti neće

Ona kojoj smeta stih,

ona čije je telo štih,

što kraljica bi želela biti,

što voli kralj je prebiti

No, cuclu iz usana

ne odstrani,

sav prostakluk

koji mržnja hrani

Takvoj smeta stih!

Takvoj, lakoj,

svačija a ničija

glumica sa asfalta

Nenaviknuta na emocije

jeste usred operacije

ponižavanja medjunožja

na rasprodaji

Takvoj smeta stih!

Takvoj, lakoj,

svačija a ničija

glumica sa asfalta

Nenaviknuta na emocije

jeste usred operacije

ponižavanja medjunožja

na rasprodaji

Vetar otkri lice pravo,

to dupe nezdravo

gde preliva belina

unakažene časti

Devojka iz snova

u bajkama živi,

sad' ostala je ruina

nekad lepša polovina

Ne vredi!

To ni plastika

ne sredi!

Ne vredi

posvetiti stih

gde spava 

mozak tih,

jedne ribice

vlasnika svih

Jednokratna upotreba

njeno je ime,

džaba virtualni raj

što ponosi se njime

Nadrndana ruina

ne zaslužuje pesmu moju,

da je prlja, da je valja u blatu

u kom živi, ta novopečena elita,

svih muškaraca svita.

Zna vetar da miluje

itekako iskrenije

od bilo koje žene

Zna vetar da diriguje

raspoloženjem

ukrašen nakitom

tek rodjenog lišća

Vetar zna da

prvi prizna

ono što nijedna

pizda guknuti neće

Ona kojoj smeta stih,

ona čije je telo štih,

što kraljica bi želela biti,

što voli kralj je prebiti

No, cuclu iz usana

ne odstrani,

sav prostakluk

koji mržnja hrani

Takvoj smeta stih!

Takvoj, lakoj,

svačija a ničija

glumica sa asfalta

Nenaviknuta na emocije

jeste usred operacije

ponižavanja medjunožja

na rasprodaji

Takvoj smeta stih!

Takvoj, lakoj,

svačija a ničija

glumica sa asfalta

Nenaviknuta na emocije

jeste usred operacije

ponižavanja medjunožja

na rasprodaji

Vetar otkri lice pravo,

to dupe nezdravo

gde preliva belina

unakažene časti

Devojka iz snova

u bajkama živi,

sad' ostala je ruina

nekad lepša polovina

Ne vredi!

To ni plastika

ne sredi!

Ne vredi

posvetiti stih

gde spava 

mozak tih,

jedne ribice

vlasnika svih

Jednokratna upotreba

njeno je ime,

džaba virtualni raj

što ponosi se njime

Nadrndana ruina

ne zaslužuje pesmu moju,

da je prlja, da je valja u blatu

u kom živi, ta novopečena elita,

svih muškaraca svita.

Svita jeste elita, dna.

Gary Bramil 28/4/25.