Poljupci su padali sa neba

Hodao sam

tiho po kiši

pevušeći pesmu

posvećenu njoj

Utapao u bare

crno platno patika

opravši nove čarape

do kolena mojih

Krv je plivala

u notama i tim

sortama ljubavi

novopridošle

A, baš su me

pošle sve te moje

pesme poput

vode sa česme,

nebeske

Hodam sam

tiho po kiši

ne žureći nigde,

korakom sna

I ta java, nova slava

postaje dan 

kada sam sa njom 

razmenio reči

Kada srce ništa 

ne može da spreči,

da pevuši, po kiši...

..dok sa obraza

osmeh mokar

krasi ulicu

moje uši plove...

...moje pesme 

slove za nečitane, 

no, to i bitno nije,

nisu njima posvećene,

ionako

Poljupci su 

padali sa neba

hladeći moje

uzavrele obraze...

....što ih osmeh krasi

zbog nje, jedine.

Gary Bramil